Radio-klub 44
Najvažniji element radio-stanice
ANTENE, PRILAGOĐENJE I SWR
Antena je najvažniji deo vaše stanice. Sa dobrom i pravilno postavljenom antenom imaćete najbolji mogući prijem i efikasnu predaju. Detaljnije o antenama na drugom mestu, ovde pričamo o prilagođenju antene.
Antena mora biti prilagođena opsegu na kojem radite, odnosno mora pokazivati impedansu od 50 oma, kako bi se prilagodila predajniku. O čemu se radi? Pokušaćemo da objasnimo na najjednostavniji način, bez previše matematike i elektronike. Komplikovanija i potpunija objašnjenja naći ćete na drugom mestu.
Predajnik šalje energiju u antenu, antena je transformiše u elektromagnetne talase koji se dalje šire prostorom.
Signal predajnika ima određenu frekvenciju koja se meri megahercima i kilohercima. To je ono što vidite na displeju uređaja i što menjate kada vrtite dugme VFO-a.
Jedna od karakteristika antene je impedansa. Za trenutak, shvatimo impedansu kao neku vrstu "otpornosti" za signal visoke frekvencije. Impedansa zavisi od radne frekvencije, fizičkih dimenzija antene, konstrukcije, visine montaže, okolnih objekata, električne provodljivosti zemljišta i još nekih faktora. Komplikovano, ali zapamtite: impedansa na radnoj frekvenciji treba da bude blizu 50 oma. Om (Ω) je jedinica za merenje otpornosti i impedanse i tu ćemo stati, više o tome na drugom mestu.
Dakle, ako merimo impedansu na priključku antene, na konektoru kojim je završen kabl doveden do uređaja, na radnoj frekvenciji treba da "vidimo" 50 oma.
Predajnik takođe ima impedansu gledano sa strane antenskog priključka, zovemo je izlazna impedansa. I ona je konsturkcijski podešena da bude 50 oma.
Ako vežemo našu antenu na takav predajnik, imamo situaciju kao na slici: predajnik napaja antenu. Gledano od strane predajnika, antena ima neku impedansu ZA; gledano od strane antene, predajnik ima neku izlaznu impedansu Zo.
Teorija kaže da je prenos energije od predajnika ka prijemniku najbolji ako su ove dve impedanse jednake. Kažemo da je antena PRILAGOĐENA predajniku i to je idealan slučaj.
Rekli smo i da je impedansa antene rezultat mnogih faktora, pa nam se može desiti da impedansa antene na radnoj frekvenciji i nije baš 50 oma. Nismo imali prostora da pustimo dovoljno žice, mala nam je visina, imamo blizu neku metalnu konstrukciju, uglavnom, situacija nije idealna. Poseban problem je što želimo da nam antena radi na što širem opsegu frekvencija, što je teorijski nemoguće, pa moramo da napravimo kompromis.
Dakle, naša antena nije prilagođena. Šta se dešava: zbog te neprilagođenosti, deo energije koje predajnik šalje u antenu se vraća i opterećuje izlazni stepen predajnika. Što je veća energija koja se vraća, veća je i opasnost da nam ošteti izlazni stepen predajnika. Mera te neprilagođenosti je SWR (Standing Wave Ratio) odnosno koeficijent stojećih talasa.
Ni ovde nećemo ići dublje u teoriju, ali je bitno sledeće: SWR se može (i mora) meriti i pratiti kako ne bi premašio neke optimalne vrednosti. Ako vam je SWR na instrumentu 1:1 ili 1:2, čak i malo više, imate dobru antenu. Ako počne da raste, nije dobro: ili vam je antena neispravna (kratak spoj, prekinuta žica) ili jednostavno nije predviđena za tu frekvenciju.
Ne treba raditi sa visokim SWR-om preko 1:3. Kod modernih uređaja postoji zaštita, pa je malo verovatno da ćete spaliti uređaj, mada nije nemoguće. Pre će se desiti da će uređaj automatski smanjiti snagu, a energija u anteni biće minimalna, što znači da vas niko neće čuti.
Može se desiti da je sve u redu sa opremom, ali je SWR ipak preveliki. Recimo, promenili ste opseg na kome radite, ali ste omaškom propustili da promenite antenu: SWR će vas upozoriti da nešto nije u redu.
Koristite spoljni SWR metar ili interni, ugrađeni, koji je sada standardna oprema kod većine uređaja.
Tipičan SWR metar
Gornja skala prikazuje snagu (PWR), a donja SWR.
Pogodniji su merači koji imaju dva odvojena instrumenta, jedan za merenje snagu, drugi za merenje SWR
ANTENSKI TJUNER
Kako prilagoditi impedansu antene ako ona nije baš idealna, a nije došlo do nekog ozbiljnog kvara? Na sreću, postoje uređaji koji se zovu antenski tjuneri ili po naški prilagodne kutije, čiji je zadatak da na izabranoj frekvenciji kompenzuju razliku impedansi i prilagode antenu predajniku.
Razlikujemo tjunere sa ručnim podešavanjem i one automatske. Kod ručnih morate sami podesiti prilagođenje okretanjem ručica na prednjoj ploči, uz mogućnost da napravite tabelu položaja komandi za najčešće korišćene frekvencije.
Antenski tjuner
Dva dugmeta levo i ručica desno služe za što bolje prilagođenje predajnika na antenu. Ugrađen je i instrument sa dve skale: jedna za merenje snage, druga za SWR.
Automatski tjuner će obaviti posao za vas: bilo da ima memorije za određene frekvencije ili direktno meri parametre i prilagođava impedansu, ne trebaju vam tablice i sve ide brže i jednostavnije.
Na kraju, imajte uvek u vidu sledeće:
-
Stalno proveravajte SWR, to je dobra praksa i sačuvaće vam opremu
-
Na početku rada i kod svake promene opsega, frekvencije ili antene proverite SWR i po potrebi podesite tjuner
-
Iako vrlo korisni, tjuneri nisu svemoćni: neke antene jednostavno nije moguće prilagoditi na nekim opsezima
-
Vodite računa o snazi: vaš tjuner mora biti primeren snazi koju koristite, inače ćete ubrzo videti beli dim.
Automatski tjuner za veće snage
Automatski tjuner za manje snage
Pogodan za portabl rad
