Zlatiborski vrhovi, jul 2019. godine SOTA Aktivacija: YU/ZS-117 Drežnička Gradina
Autor: Aleksandar Tomić YU0W
Na Zlatiboru je u julu 2019 bilo veoma užurbano: u Rožanstvu se održavao kamp mladih radio-amatera, u kojem smo aktivno učestvovali Aca YU1CA i ja. I pored gužve, Aca i ja smo odlucili da se posvetimo SOTA aktivacijama. Izbor je pao na Drežničku Gradinu, YU/ZS-117, visine 931m. Pošto je plan rada svakog dana bio prilično gust, krenuli smo 09.07.2019, pre prvih petlova, spremni da krenemo put nepoznatog.
Tiho se iskradamo iz hotela da ne budimo omladinu i one malo starije, pa puni entuzijazma krecemo na oko 15km udaljen vrh. Prolazimo kroz par zaista retko naseljenih sela, gde nas lokalci usmeravaju na pravi put, da ne bismo zalutali. Ovo je deo Zlatibora koji nije toliko poznat turistima. Sela Drežnik, Ravni, Zbojštica, Skržuti, Rožanstvo nisu na putu kojim se obično ide na more, pa ih retko ko posećuje. Greška! Ovde je život miran i tih, priroda je predivna i mnogo su bolja za pravi odmor od centra Zlatibora. Domaćini su gostoprimljivi, može se naći smeštaj pristojan i po ceni i po kvalitetu.
Drežnička Gradina se uzdiže iznad istoimenog zaseoka sela Drežnik. Na jugu se vide zatalasani predeli Zlatibora, a na severu dolina kojom ide put Čačak-Užice. Ispod Gradine je i Potpećka pećina i Zlakusa, selo grnčara. Na vrhu je spomenik palim borcima u II svetskom ratu.
Vozilom smo stigli do obronaka Drežničke Gradine odakle put nastavljamo pešice jos oko 30-40minuta. Ka vrhu nas vodi zarastao puteljak sa gustim i živopisnim rastinjem. Planinarske markacije su sveže i česte, pa smo sigurni da smo na pravoj stazi. Napokon izlazimo iz gustog rastinja i ispred nas se ukazuje kamena piramida koja označava vrh Dreznicke gradine. Fini proplanak oko piramide omogućava podizanje antene bez ikakvih problema. Podižemo inverted V dipol sa trapovima za 40/20m na stub koji vezujemo za obližnje rastinje I nastavljamo sa ostatkom opreme. Acin ukrajinski QRP sa home made PVC rucicom i komad papira je sve sto nam treba. Par poziva CQ na 40m su dovoljna da se nađemo na klasteru I onda pocinje pajlap. Signala koliko hoćeš, nema šuma, veze se nižu, adrenalin je tu. Nismo uzalud tabanali. Norma je debelo premašena, sledi promena banda i operatora, veze se ponovo nižu skoro kao u kontestu. Oduševljenju nigde kraja. Oko sat vremena aktivacije brzo prođe. Brzo i vrlo uigrano sakupljamo svoje praćkice, pakujemo antenu, skupljamo otpatke i krećemo nizbrdo ka kolima da nas ne uhvati kiša. Euforija traje sve vreme i već razmišljamo gde ćemo sutra. Zadovoljni se vraćamo u kamp gde nas je sačekala vruća gibanica.
Ukratko: lepa i efektna aktivacija, ne preterano težak uspon. Dobro mesto za rad i podizanje antena. Okolina od koje zastaje dah.
Probajte, obavezno!